5-6. час: Кућне инсталације
Документ преузмите ОВДЕ.
5-6. час: Коришћење техничких апарата и ИКТ уређаја у животном и радном окружењу
Радно окружење програма за табеларне прорачуне, Креирање радне табеле и унос података
Драги осмаци, овде можете преузети лекције за прва два часа. Пажљиво погледајте документ и поновите код куће све што сте прочитали. Уколико имате питања можете ми писати на мејл informatikaitehnika@gmail.com
ХОР И ОРКЕСТАР -СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
ХОР И ОРКЕСТАР -СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
МУЗИКА РОМАНТИЗМА
Романтизам у музици траје од 1790.до 1910.године.То је доба великих друштвених промена,револуција, јачања грађанског сталежа и формирање свести о грађанском друштву.Граде се концертне и оперске дворане,концерти постају јавни и на њима може да присуствује свако ко купи улазницу.
Најважнија одлика стваралаштва у романтизму је изражавање најразноврснијих осећања -љубав,страх,чежња,патриотизам у којима преовладава композиторова лична фантазија.
Програмска музика је у првом плану.То је врста инструменталне музике где се из самог наслова музичког дела може видети шта је композитору била инспирација (нпр.књижевно дело,историјски догађај, легенде,слике и сл).
МУЗИЧКИ ОБЛИЦИ РОМАНТИЗМА:
1.клавирска минијатура (кратка композиција за клавир)
2.соло-песма (композиција за соло-глас уз пратњу инструмента,најчешће клавир, или оркестра)
3.соната, концерт,симфонија -слободнији мелодија,ритам и хармонија у односу на класицизам
4.симфонијска поема – програмска композиција за симфонијски оркестар у једном ставу
5.опера
6.балет
7.појава националних школа -буђење националне свести нарочито у словенским земљама доводи до интересовања за народну традицију,језик,легенде, обичаје.Компонује се на свом, народном језику (Русија,Чешка ).
Клавир је омиљени инструмент романтичара.Усавршавање музичких инструмената,нарочито дувачких,обележило је развој симфонијског оркестра који је постао знатно бројнији (дрвени и лимени дувачки инструменти,удараљке).
ПРЕПИСАТИ У СВЕСКУ И НАУЧИТИ
УЧЕНИЦИ ЋЕ БИТИ ОБАВЕШТЕНИ КАДА И ПО КОМ РАСПОРЕДУ ОДГОВАРАЈУ ГРАДИВО У ШКОЛИ
МУЗИКА БАРОКА- РАЂАЊЕ ОПЕРЕ
Опера је вокално-инструментално музичко-сценско дело у коме се драмска радња приказује певањем и глумом уз пратњом оркестра.Опера је настала крајем 16.века у Фиренци.У кући богатих племића,заштитника уметности,сакупљало се друштво музичара и књижевника који су,заинтересовани за античку уметност,желели да обнове грчку трагедију.Они су претпостављали да су стари Грци трагедију изводили неком врсте певане декламације.Тако је група уметности под називом Фирентинска камерата (фирентинско друштво) нису обновили грчку трагедију али су створили нов музички облик – оперу.
Прву оперу је компоновао Јакопо Пери и звала се “Дафне“.Текстови за оперу су били засновани на митолошким легендама.
Најзначајнији композитор 17.века био је КЛАУДИО МОНТЕВЕРДИ (1567-1643).Његова опера “Орфеј“ изведена је у Мантови 1607.године непосредно после извођења фирентинских опера.Либрето је заснован на трагичној легенди о Орфеју и Еуридици.Већ овом опером Монтеверди премашује своје претходнике- користи поред речитатива (певаног говора или музичке декламације) дуете и терцете солиста,хорове и ,за оно време,бројан оркестар.
Монтеверди је,према сачуваним подацима,написао 18 опера.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
КЛАУДИО МОНТЕВЕРДИ:: “АРИЈАДНА“(петогласни мадригал на основу арије из опере)
МУЗИКА СРЕДЊЕГ ВЕКА ЗАПАДНО-РИМОКАТОЛИЧКО ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ
Падом Западног римског царства,стварањем нових држава и ширењем хришћанства,западноевропска црквена музика почела је да поприма локалне утицаје крајева у којима се развијала.Ту разноликост певања Католичка црква,са седиштем у Риму, видела је као опасност за духовно јединство цркве.Зато је папа Гргур Велики (римски папа од 590.до 605.године) одабрао и утврдио мелодије које ће се певати у току целе црквене године на целој територији западноевропског богослужења.По њему су средњевековне црквене песме назване ГРЕГОРИЈАНСКИ КОРАЛ. То је било једногласно певање,без инструменталне пратње.Текстови су узети из Библије,на латинском језику.
Грегоријански корал је могао да се пева на три начина:
1свештеник пева сам-соло
2.наизменично певају свештеник и хор – РЕСПОНЗОРИЈАЛНО ПЕВАЊЕ
3.певају два хора наизменично -АНТИФОНО ПЕВАЊЕ
Музика је била једногласна и вокална до 9.века.Да би песме постале лепше постепено се додају други,па трећи и четврти глас.Од 9.века оргуље постају део црквеног обреда и музика постаје вишегласна вокално-инструментална.
У 13.веку настаје омиљен облик полифоног вишегласја-КАНОН где сви гласови певају исту мелодију,али почињу у различито време.
У 14.веку се појављује вишегласна хорска МИСА.
Покушаје бележења музике налазимо још у Античкој Грчкој.У средњем веку се дуго музика учила усменим путем.Први знаци који су се појавили у средњем веку су цртице изнад слова.Оне су одређивале смер кретања мелодије и биле су више подсетник ономе који је већ знао песму.У 11.веку се појавила прва линија,а затим се број линија линијског система постепено повећавао ( данашњих 5 линија линијског система су установљене тек у 17.веку).
МУЗИКА У ПРАИСТОРИЈИ
Потреба за музиком је заједничка свим људима. Музика прати све важне догађаје у људском животу.Музика може да пробуди низ различитих осећања: радост,тугу, носталгију,узбуђење.
Једно од првих питања које се намеће је: Када и како је настала музика?
О постанку музике нема поузданих података, али се претпоставља да је стала колико и човек.Постоји више теорија о томе како је настала музика
1.музика као средство опонашања певања птица или рике дивљих животиња
у ритуалним играма пре поласка у лов или ратнички поход
2. музика као средство за љубавно дозивање
3.музика као спонтани израз емоција – извор радости,певање успаванки, тужбалица
4.музика као део преношења порука на даљину
5.део радних процеса
6.део магијских обреда
Најстарије мелодије су се састојале од 2-3 тона која су се више пута понављали у различитом темпу, често уз пратњу покрета,пљескањем рукама,трупкањем ногама или ударањем по телу.
Тело је постало друго средство,поред гласа,којим су људи истраживали могућности стварања различитих звукова.
Људи првобитне друштвене заједнице веровали су да је сама природа божанство и да он ње зависи целокупан животни ток. Такво веровање назива се ПАНТЕИЗАМ.
О улози музике у животу праисторијског човека и како је она звучала сазнајемо на основу проучавања племенских заједница које су и данас на најнижем ступњу развоја. Баве се ловом и сакупљањем плодова.Таква племена су се сачувала у неким крајевима Африке, Јужне Америке, Океаније, Аустралије.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
CD2/1(CD уз уџбеник) – Музика афричких племена
