СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ -МУЗИКА ЗА ЛАУТУ

Лаута је омиљени инструмент средњег века и ренесансе. То је трзалачки инструмент, који је од 15 до 17 века коришћен и као солистички и у пратњи гласа.Задржао се и у каснијим епохама-композитори барока и класицизма Бах,Хендл,Хајдн компонују музику за овај инструмент.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ:
Јохан Георг Конради: “Свита за лауту“ – “Алеманда“
Антонио Вивалди : “Концерт за лауту“ Д-дур, -“Largo“

СЛУШАЊЕ СВЕТОВНЕ И ДУХОВНЕ МУЗИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА

СЛУШАЊЕ СВЕТОВНЕ И ДУХОВНЕ МУЗИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА
1.ИСАИЈА СРБИН: “АЛИЛУЈА“ CD 1/36
2.СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ: “ТРОПАР СВЕТОМ САВИ“ CD 1/37
3.“БОЖИЋНИ ТРОПАР“  CD 1/38
4.СЛОБОДАН АТАНАЦКОВИЋ : “БОЖИЋНИ ТРОПАР“ CD 1/39
5.ГРЕГОРИЈАНСКИ КОРАЛ, одломак  CD 1/40
6.ИСАИЈА СРБИН : “Agios oTeos“  CD 2/1
7.СКОМРАШКА ИГРА, ОДЛОМАК  CD 2/4

МУЗИКА У СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

МУЗИКА У СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
_____________________________________________
Народне песме и игре,које су се у неким крајевима одржале до данас, поуздан су извор за проучавање музике Старих Словена.
У доба Стефана Немање (друга половина 12.века) српска држава је стабилна, има свој језик,писменост,веру. На дворовима Немањића приређиване су гозбе и прославе у којима је музика имала значајну улогу. Сцене на фрескама су доказ свирања на једном или више инструмената. Помињу се музичари – певачи,свирачи који се зову шпилмани,скомраси,гудеци,свиралници.
Инструменти илустровани на фрескама,према начину добијања тона,могу се груписати на:
1.жичане -харфа,лаута, псалтерион (правоугаони инструмент), фидула-претеча виолине
2.дувачке -двострука флаута,права флаута,рог,зурле,гајде,трубе
Слушање музике:
Ренесанс: “Скомрашка игра“
3.удараљке – бубањ,тас

СВЕТОВНА МУЗИКА СРЕДЊЕГ ВЕКА

За  очување народне музике и свирање на инструментима најзаслужнији су путујући музичари. Они су се различито звали- жонглери, шпилмани,свирци, скомраси.Ти музичари су били без сталног места боравка, путовали су из места у место и забављали становништво наступима на трговима.Бавили су се певањем, свирањем,играњем,циркуским вештинама.
Музика је била различитог садржаја- то су биле љубавне песме,пастирске,а уз многе се и играло. Црква их је углавном прогањала.
После крсташких ратова у 12. и 13.веку витешки сталеж је почео да се интересује за световну музику.По узору на народне, путујуће музичаре, витезови постају песници и композитори, певачи и свирачи. Њихове песме су о љубави,природи, ратовима, јуначким подвизима.
Најчешћи називи за ствараоце витешке поезије и музике су:
ТРУБАДУРИ- на југу Француске
ТРУВЕРИ – на северу Француске
МИНЕЗЕНГЕРИ – у Немачкој
МИНСТРЕЛИ – у Енглеској
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ:
CD уз уџбеникАдам де ла Ал: “Игра о Робену и Мариони“

ИНСТРУМЕНТИ У СВЕТОВНОЈ МУЗИЦИ СРЕДЊЕГ ВЕКА

Највећи број инструмената који су се користили у средњем веку воде порекло из Византије. Најзначајнији су они од којих воде порекло данашњи инструменти. То су фидуле (сличне виолини), харфе, хорне, трубе, оргуље (мале, преносне), различите врсте удараљки, звона. Један од инструмената који тек стиче популарност је лаута која ће постати омиљени инструмент ренесансе.
На инструментима се углавном пратило певање и изводила музика која је била намењена гласу. Самосталнију улогу инструменти су имали једино кад су пратили плес. Тек са техничким усавршавањем инструмената доћи ће до развоја инструменталне музике у вековима који долазе.
Нађи на интернету:
Scarborough Fair, Sumer is icumen in -примери средњевековних песама

МУЗИКА СРЕДЊЕГ ВЕКА ЗАПАДНО-РИМОКАТОЛИЧКО ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ

Падом Западног римског царства,стварањем нових држава и ширењем хришћанства,западноевропска црквена музика почела је да поприма локалне утицаје крајева у којима се развијала.Ту разноликост певања Католичка црква,са седиштем у Риму, видела је као опасност за духовно јединство цркве.Зато  је папа Гргур  Велики (римски папа од 590.до 605.године) одабрао и утврдио мелодије које  ће се певати у току целе црквене године на целој територији западноевропског богослужења.По њему су средњевековне црквене песме назване ГРЕГОРИЈАНСКИ КОРАЛ. То је било једногласно певање,без инструменталне пратње.Текстови су узети из Библије,на латинском језику.
Грегоријански корал је могао да се пева на три начина:
1свештеник пева сам-соло
2.наизменично певају свештеник и хор – РЕСПОНЗОРИЈАЛНО ПЕВАЊЕ
3.певају два хора наизменично -АНТИФОНО ПЕВАЊЕ
Музика је била једногласна и вокална до 9.века.Да би песме постале лепше постепено се додају други,па трећи и четврти глас.Од 9.века оргуље постају део црквеног обреда и музика постаје вишегласна вокално-инструментална.
У 13.веку настаје омиљен облик полифоног вишегласја-КАНОН где сви гласови певају исту мелодију,али почињу у различито време.
У 14.веку се појављује вишегласна хорска МИСА.
Покушаје бележења музике налазимо још у Античкој Грчкој.У средњем веку се дуго музика учила усменим путем.Први знаци који су се појавили у средњем веку су цртице изнад слова.Оне су одређивале смер кретања мелодије и биле су више подсетник ономе који је већ знао песму.У 11.веку се појавила прва линија,а затим се број линија линијског система  постепено повећавао ( данашњих 5 линија линијског система су установљене тек у 17.веку).

Музика средњег века

Падом Западног римског царства 476.године нове ере, почиње средњи век, који ће трајати 10 векова.Хришћани су,као и други стари народи,обред богослужења повезивали са музиком.У раном хришћанству налазимо трагове музике старих култура. Стари хришћани су у верским обредима певали, сматрајући да једино људски глас може да велича  славу Бога. Из богослужења је избачено све што би подсећало на народнумузику,тако да су забрањени инструменти и плес.
Распад Римске империје 395.године на Источно и Западно римско царство доводи до расцепа хришћанске цркве на источну-православну и западну-католичку.
ИСТОЧНО ПРАВОСЛАВНО ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ
______________________________________________
Византија (Источно римско царство) одржала се све до пада Цариграда 1453.године.Богослужење је било на старогрчком.Музика је била вокална и једногласна .Византијско црквено појање је засновано на осмогласју – систему од 8 гласова у којима су садржани мелодијско.ритмички модели-узори по којима се компонује.Збирка песама недељних служби се зове ОСМОГЛАСНИК.
У словенским земљама певало се на старословенском језику.
Најзначајнији облик црквеног богослужења је ЛИТУРГИЈА
ХИМНА је похвална песма у славу Христа или светитеља
ТРОПАР је кратка црквена песма у част празника или светитеља
СТИХИРА – песма која се пева на јутарњој или вечерњој служби после стихова псалама
ИРМОС- део јутарње службе
Два су начина певања
ПСАЛМОДИЧНО – реч доминира над мелодијом
МЕЛИЗМАТИЧНО- мелодија доминира  над речима
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
Кир Стефан Србин: Ниње сили
Појац Павле Аксентијевић
потражити на интернету Byzantine chant