V разред – Музичка култураLeave a comment

УТИЦАЈ РИТУАЛНЕ МУЗИКЕ НА СТВАРАЛАШТВО ЕВРОПСКИХ КОМПОЗИТОРА

УТИЦАЈ РИТУАЛНЕ МУЗИКЕ НА СТВАРАЛАШТВО ЕВРОПСКИХ КОМПОЗИТОРА

Ритуална музика паганског доба била је инспирација многим композиторима каснијих епоха.
Слушајте први део,па ћемо коментарисати на часу
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ:
1.Жан Филип Рамо : “Дивљаци“ CD 2/7
2.Жан Филип Рамо:“Лов“ CD 2/8
3.Антоњин Дворжак: “Симфонија из Новог Света“-3 став CD 2/9
4.Арам Хачетуријан : “Игра сабљама“ CD 2/10

VI разред – Музичка култураLeave a comment

МУЗИКА У СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

МУЗИКА У СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
_____________________________________________
Народне песме и игре,које су се у неким крајевима одржале до данас, поуздан су извор за проучавање музике Старих Словена.
У доба Стефана Немање (друга половина 12.века) српска држава је стабилна, има свој језик,писменост,веру. На дворовима Немањића приређиване су гозбе и прославе у којима је музика имала значајну улогу. Сцене на фрескама су доказ свирања на једном или више инструмената. Помињу се музичари – певачи,свирачи који се зову шпилмани,скомраси,гудеци,свиралници.
Инструменти илустровани на фрескама,према начину добијања тона,могу се груписати на:
1.жичане -харфа,лаута, псалтерион (правоугаони инструмент), фидула-претеча виолине
2.дувачке -двострука флаута,права флаута,рог,зурле,гајде,трубе
Слушање музике:
Ренесанс: “Скомрашка игра“
3.удараљке – бубањ,тас

VIII разред – Музичка култураLeave a comment

СОЛО-ПЕСМА У РОМАНТИЗМУ

СОЛО-ПЕСМА У РОМАНТИЗМУ
___________________________________
Соло песма је музички облик за један глас уз пратњу инструмента (најчешће клавир) или оркестар.
Соло песма може бити:
1.Строфична -када је иста мелодија за сваку строфу песме
2.Прокомпонована -када је за сваку строфу другачија мелодија,јер је музика психолошки тумач драмске радње
Најзначајнији композитор соло песама у раном романтизму био је ФРАНЦ ШУБЕРТ (1797-1828) аустријски композитор и пијаниста. Компоновао је 600 соло-песама на стихове познатих песника романтичара.
За живота није био признат као значајан композитор,био је познат малом кругу уметника у Бечу.Они су организовали тзв.“Шубертијаде“ вечери где су се изводиле његове комозиције и где су га његови пријатељи храбрили да настави да и даље компонује.
Композитор Феликс Менделсон, који је заслужан за поново интересовање за Бахову музику,(тзв.“Бахова ренесанса“)
свету је представио и Шубертову музику (о чему ћемо учити у наредним лекцијама) и сачувао је од заборава,тако да и ми данас можемо да у њој уживамо.
Слушање музике:
ФРАНЦ ШУБЕРТ:Соло песме “ВИЛИНСКИ КРАЉ“,“ПАСТРМКА“, “ЛИПА“

VII разред – Музичка култураLeave a comment

ВОКАЛНО-ИНСТРУМЕНТАЛНИ ОБЛИЦИ БАРОКНЕ МУЗИКЕ

ВОКАЛНО -ИНСТРУМЕНТАЛНИ ОБЛИЦИ БАРОКНЕ МУЗИКЕ

По узору на оперу неки вокално-инструментални облици духовне музике ренесансе добили су инструменталну пратњу и постали вокално-инструментална дела са солистима и хоровима које прати оркестар – миса, али су настали и нови:
ПАСИЈА,КАНТАТА И ОРАТОРИЈУМ.Од опере се разликују по томе што се не изводе на сцени већ у цркви или концертно и што је драмска радња преузета из Библије.
ПАСИЈА је вокално-инструментално дело за солисте,хор и оркестар , са текстом о Христовом страдању (пасија значи мука,страдање)
КАНТАТА (од италијанске речи cantare- певати) је вокално-инструментално дело за солисте хор и оркестар на поетски текст лирског карактера.Кантата може бити духовна и световна
ОРАТОРИЈУМ је вокално инструментално дело за солисте хор и оркестар,епско-драмског карактера
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
Јохан Себастијан Бах: “Ќантата о селу“ (одломак)
Јохан Себастијан Бах : “Кантата о кафи“ (одломак)
Јохан Себастијан Бах: “Пасија по Матеју“ (одломак)
Георг Фридрих Хендл : “Ораторијум Месија“ (“Алилуја“)