FANTASTIC FILM FAMILIES
STORY
НАЈСТАРИЈА ФОЛКЛОРНА МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА У СРБИЈИ
Српски народни обичаји били су везани за стара претхришћанска многобожачка веровања.Примање хришћанства није потиснуло паганске обичаје.Стари обичаји су остали,али су прихваћена и нова празновања.То је разлог што су највећи хришћански празници прожети древним обичајама.
КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ се певају пред Божић.Поворка коледара-мушкараца-иду од куће до куће,са маскама на лицу и певају песме.Обредна игра симболично представља борбу светлости и таме,слави се Сунце и светлост- предуслов родне године.
ЛАЗАРИЧКЕ ПЕСМЕ се певају око Лазареве суботе-недељу дана пред Ускрс.Група девојака обилази село,певајући одговарајуће песме које су имале магијску улогу,да обезбеде здравље људи, богату и родну годину.
КРСТОНОШКЕ ПЕСМЕ се певају у периоду Спасовдана и Свете Тројице,када је усевима потребна влага.Мушкарци певају песме,носе крст,икону и барјак и обилазе поља и усеве да их заштите од града и суше.
КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ се певају око празника Духови (50.дан од Ускрса).Певају само девојке, међу којима једна представља краљицу и у руци држи дрвени мач.Оне иду од куће до куће и поздрављају домаћина са жељом да му година буде родна а деца здрава и напредна.
ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ су се певале у пролећно-летњим данима када дуго не би пала киша.Певале суих девојке-додоле, окићенезеленилом и цвећем. У свакој кући су их поливали водоми даривали их
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
CD2/2, 2/3, 2/4,2/5,2/6 УЗ УЏБЕНИК
91 стр песма “Ми идемо преко поља“- свирамо на металофонима
Хор и оркестар
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
ИСИДОР БАЈИЋ: “СРПКИЊА“
ИСИДОР БАЈИЋ: ТИХО НОЋИ“
МУЗИЧКА У ПРАИСТОРИЈИ -МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ
Певање је у почетку било допуњено покретом,игром.Онда је човек открио да уз певање може да пљеска рукама,трупка ногама по земљи или удара по телу.Тако је тело постало друго средство,поред гласа,којим су људи истраживали могућност стварања различитих звукова. Убрзо су почели да користе и предмете које су налазили у својој околини: камење,шупље дебло,шупље кости,шкољке,лук и друго.Временом су одабирали предмете којима су могли да остваре лепши звук. Тако настају претече група инструмената: удараљке,дувачки и жичани инструменти.
удараљке- најпре дланом о длан, па коришћење предмета из природе, сасушени плодови-звечке,дрво,камен,
дувачки -звиждук најпре, после коришћење шупље кости,трска- од дужине цеви зависи висина тона (што је цев краћа тон је виши)
жичани – лук и стрела, вибрирање жице производи звук
КЛАВИРСКА МУЗИКА РОМАНТИЧАРА
Клавир у 19.веку постаје један од најпопуларнијих музичких инструмената.Био је подједнако популаран и у професионалним музичким круговима,а и у аматерском, кућном музицирању. Учење свирања на клавиру било је саставни део васпитања младих људи.
Двојица композитора-виртуоза пресудно утичу на развој музике за клавир.То су ФРЕДЕРИК ШОПЕН И ФРАНЦ ЛИСТ.
ФРЕДЕРИК ШОПЕН (1810-1849) био је пољски композитор и пијаниста. У својој 21.години одлази у Париз и ту остаје до краја живота.У Паризу упознаје Франца Листа који му постаје пријатељ и који му помаже својим саветима, подршком и бројним познанствима са утицајним људима из уметничких кругова да оствари блиставу пијанистичку каријеру.
Шопена су звали “песник клавира“ јер је готово све своје композиције посветио овом инструменту.Шопен је био инспирисан пољским фолклором. Стилизовао је две пољске народне игре – МАЗУРКУ И ПОЛОНЕЗУ.То значи да се уз те игре не плеше,него се слушају на концертима.
МАЗУРКА је сеоска народна игра,умереног темпа,троделног облика, такт 3/4. ПОЛОНЕЗА је ар истократска игра, умереног темпа,свечаног карактера,троделног облика,која оживљава успомене на херојску прошлост Пољске.
ЕТИДЕ су композиције које служе за увежбавање неких техничких проблема у свирању. Шопен је усавршио етиде и оне постају виртуозни комади који се изводе концертно.
Једна од најпознатијих је “Револуционарна етида“ која је настала у тренутку Шопеновог пресељења у Париз, истовремено када је у Варшави подигнут устанак против руског освајања.Његова породица је остала у Пољској и млади Шопен је био веома забринут за њихову судбину.
ФРАНЦ ЛИСТ (1811-1886) био је мађарски композитор и пијаниста,диригент, музички писац,педагог.Звали су га “чудо од детета“ јер је прве јавне концерте одржао са 9 година. Био је миљеник публике, наступао је у аристократским салонима широм Европе. На његово стваралаштво од пресудног значаја имао је концерт највећег виолинисте тог времена,виртуоза НИКОЛО ПАГАНИНИЈА (1782-1840) кога су због технички изузетног свирања звали “ђавољи виолиниста“. Импресиониран Паганинијевим свирањем, Лист одлучује да такво умеће достигне на свом инструменту-клавиру.Тако су настале Листове етиде.
Лист је био инспирисан мађарским фолклором- тако настају његове чувене “Мађарске рапсодије“.
Поменућемо још једног композитора који је заслужан за развој клавирске музике-нарочито клавирске минијатуре.РОБЕРТ ШУМАН (1810-1856) био је немачки композитор,филозоф,књижевник.
Најпознатија дела: “Карневал“,“Дечије сцене“,“Шумски призори“,“Албум за омладину“.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ:
Ф.Шопен: “Револуционарна етида“
Ф.Шопен: “Полонеза Ас-дур“
Ф.Лист : “Мађарска рапсодија бр.2“
Р.Шуман: “Сањарење“
МУЗИКА БАРОКА- ПУТ СТВАРАЊА ОПЕРЕ
Опера је једно од најсложенијих музичких дела.Настала је у бароку,али је остала популарна музичка форма до данас.
Опера је вокално-инструментално дело намењено извођењу у позоришту.Иако музика има главну улогу, опера није искључиво музичко дело. У њој је сједињено неколико уметности: књижевност,музика,глума, балет, ликовна уметност.
У стварању опере учествује велики број људи:
1.песник или књижевник ЛИБРЕТИСТА пише драмски текст за оперу прилагођен певањем који се зове ЛИБРЕТО
2.КОМПОЗИТОР пише музику на тај текст
3.КОРЕОГРАФ смишља покрете за играчке делове
4.ликовни уметници СЦЕНОГРАФ и КОСТИМОГРАФ праве нацрте за изглед сцене-декор односно костиме који треба да дочарају време и место дешавања радње
5.ДИРИГЕНТ управља извођењем опере, води рачуна о музичко интерпретацији
6.РЕДИТЕЉ у договору са диригентом задужен је за глумуи сценско кретање певача-глумца
7.ШАПТАЧ (СУФЛЕР) налази се у простору на сцени леђима окренут публици, помаже певачима-глумцима ако забораве део текста
8.ИНСПИЦИЈЕНТ – задужен је за дешавања иза сцене
9.Прво извођење се зове ПРЕМИЈЕРА , а свако следеће РЕПРИЗА
Опера је подељена на ЧИНОВЕ, а они се састоје од СЦЕНА (ПРИЗОРА).
У музичком смислу уводна музика за оперу (која је искључиво инструментална) зове се УВЕРТИРА.
РЕЧИТАТИВ је део опере у коме је текст у првом плану (певани говор или музичка декламација).
АРИЈА је део опере у коме је мелодија у првом плану.
У бароку су најзаступљеније две врсте опера:
Опера сериа (опера озбиљног садржаја) и Комична опера (opera buffa)
Развија се оперски стил БЕЛКАНТО- лепо певање,где лепота гласа и вокална техника долазе у први план.
ИНСТРУМЕНТИ У СВЕТОВНОЈ МУЗИЦИ СРЕДЊЕГ ВЕКА
Највећи број инструмената који су се користили у средњем веку воде порекло из Византије. Најзначајнији су они од којих воде порекло данашњи инструменти. То су фидуле (сличне виолини), харфе, хорне, трубе, оргуље (мале, преносне), различите врсте удараљки, звона. Један од инструмената који тек стиче популарност је лаута која ће постати омиљени инструмент ренесансе.
На инструментима се углавном пратило певање и изводила музика која је била намењена гласу. Самосталнију улогу инструменти су имали једино кад су пратили плес. Тек са техничким усавршавањем инструмената доћи ће до развоја инструменталне музике у вековима који долазе.
Нађи на интернету:
Scarborough Fair, Sumer is icumen in -примери средњевековних песама