Аутор: Rale

**Из 7. разреда поновити: редни и масени број; одређивање броја елементарних честица(p⁺, e^–, n⁰); писање електронске конфигурације; одређивање групе и периоде; Луисови симболи и формуле и настајање ковалентне везе; валенце елемената; састављање хемијских једначина и изједначавање.

Симбол: О (Z=8 што значи да има 8 p⁺ у језгру и 8е^– у омотачу; А=16 а то је збир p⁺ и n⁰, и из тога следи да је број n⁰ такође 8 из разлике А-Z = 8n⁰)

-распоред е^– у омотачу је: К2 L6 , што значи да има 6 валентних е^–, па се налази у VIа , 16. групи периодног система и у 2. периоди; фали му 2е^– до постизања стабилног стања па зато гради молекул О₂ са другим атомом кисеоника, удруживањем неспарених е^– у заједнички електронски пар – у молекулу кисеоника настају два пара, што значи да поседује двоструку везу

(обавезно представити у свесци шематски настајање молекула кисеоника, почевши од Луисових симбола – исто као што смо радили у 7. разреду!)

*Налажење у природи:

1) у елементарном стању (као О₂)– највише у ваздуху 21%

– мало га има у води јер се веома мало раствара у води (што је довољно за опстанак подводног света)

2) у облику једињења – у Земљиној кори гради много једињења

– изграђује једињења која изграђују живи свет(протеине, масти и уља, шећере, витамине…) – због тога је БИОГЕНИ ЕЛЕМЕНТ

*Добијање:

– добија се загревањем једињења која га лако отпуштају (HgO жива (II)-оксид, KMnO₄ калијум-перманганат, K₂Cr₂O₇ калијум-дихромат)

Нпр. 2HgO→ 2Hg + O₂(g)

*Физичка својства:

1) гас без боје, мириса и укуса

2) тежи је од ваздуха (оглед из књиге – са епруветом наопако J )

3) не гори, већ потпомаже горење (ово можемо доказати тако што се ужарено дрвце разгорева у присуству велике количине кисеоника – то је хемијска реакција кисеоника са састојцима дрвета – сагоревање)

4) мало је растворан у води (због тога може да се хвата под водом – види у књизи оглед за добијање водоника)

5) валенца у једињењима је увек (II)

*Хемијска својства:

КИСЕОНИК + ДРУГИ ЕЛЕМЕНТ(неметал, метал)  →   ОКСИД (неметални, метални)

– реакција кисеоника и неког другог елемента зове се ОКСИДАЦИЈА(сагоревање), а једињења која том приликом настају зову сее ОКСИДИ !

– у реакцијама оксидације тј сагоревања, ослобађа се огромна количина топлоте па су све ове реакције веома бурне!!!

Нпр.

2H₂ + O₂ → 2H₂O

P₄ + 5O₂ → 2P₂O₅

– у оксидима, валенца кисеоника је увек (II), тако да формула оксида зависи од валенце другог елемента, која може бити од I-VII :

E₂O, EO, E₂O₃, EO₂, E₂O₅, EO₃, E₂O₇

**Озон**

– кисеоник се у природи јавља и у облику троатомног молекула О₃ који се зове озон – налази се у вишим слојевима атмосфере и гради ОЗОНСКИ ОМОТАЧ, који нас штити од УВ-зрачења – озон настаје после олујних пражњења

– О3 је АЛОТРОПСКА МОДИФИКАЦИЈА кисеоника

– АЛОТРОПСКЕ МОДИФИКАЦИЈЕ су различити облици једног истог елемента, који се разликују или по броју атома (нпр О₂ и О₃) или према њиховом распореду у простору (нпр. Код сумпора – радићемо касније)

*Примена:

1) у медицини – ваздух обогаћен кисеоником – за дисање (користе га и рониоци, космонаути…)

2) у процесима сагоревања – троше се огромне количине кисеоника

– зато треба чувати шуме, јер су оне наше зелено благо – од СО₂ у присуству сунчеве светлости праве нам кисеоник у процесу фотосинтезе:

6СО₂ + 6Н₂О → С₆Н₁₂О₆ + 6О₂

**ДОМАЋИ ЗАДАТАК:

Одговорити на питања из књиге на 19. страни.