12 – Заступљеност метала у природи. Калцијум.
Неметали
Угљеник – својства и примена
Неметали, азот и сумпор – утврђивање
6 – Сумпор – својства и примена
Документ преузмите ОВДЕ.
5 – Азот – својства и примена
Документ преузмите ОВДЕ.
4 – НЕМЕТАЛИ, ВОДОНИК И КИСЕОНИК (утврђивање)
Хемија – кисеоник. Својства и примена
**Из 7. разреда поновити: редни и масени број; одређивање броја елементарних честица(p+, e–, n0); писање електронске конфигурације; одређивање групе и периоде; Луисови симболи и формуле и настајање ковалентне везе; валенце елемената; састављање хемијских једначина и изједначавање.
Симбол: О (Z=8 што значи да има 8 p+ у језгру и 8е– у омотачу; А=16 а то је збир p+ и n0, и из тога следи да је број n0 такође 8 из разлике А-Z = 8n0)
-распоред е– у омотачу је: К2 L6 , што значи да има 6 валентних е–, па се налази у VIа , 16. групи периодног система и у 2. периоди; фали му 2е– до постизања стабилног стања па зато гради молекул О2 са другим атомом кисеоника, удруживањем неспарених е– у заједнички електронски пар – у молекулу кисеоника настају два пара, што значи да поседује двоструку везу
(обавезно представити у свесци шематски настајање молекула кисеоника, почевши од Луисових симбола – исто као што смо радили у 7. разреду!)
*Налажење у природи:
1) у елементарном стању (као О2)– највише у ваздуху 21%
– мало га има у води јер се веома мало раствара у води (што је довољно за опстанак подводног света)
2) у облику једињења – у Земљиној кори гради много једињења
– изграђује једињења која изграђују живи свет(протеине, масти и уља, шећере, витамине…) – због тога је БИОГЕНИ ЕЛЕМЕНТ
*Добијање:
– добија се загревањем једињења која га лако отпуштају (HgO жива (II)-оксид, KMnO4 калијум-перманганат, K2Cr2O7 калијум-дихромат)
Нпр. 2HgO→ 2Hg + O2(g)
*Физичка својства:
1) гас без боје, мириса и укуса
2) тежи је од ваздуха (оглед из књиге – са епруветом наопако J )
3) не гори, већ потпомаже горење (ово можемо доказати тако што се ужарено дрвце разгорева у присуству велике количине кисеоника – то је хемијска реакција кисеоника са састојцима дрвета – сагоревање)
4) мало је растворан у води (због тога може да се хвата под водом – види у књизи оглед за добијање водоника)
5) валенца у једињењима је увек (II)
*Хемијска својства:
КИСЕОНИК + ДРУГИ ЕЛЕМЕНТ(неметал, метал) → ОКСИД (неметални, метални)
– реакција кисеоника и неког другог елемента зове се ОКСИДАЦИЈА(сагоревање), а једињења која том приликом настају зову сее ОКСИДИ !
– у реакцијама оксидације тј сагоревања, ослобађа се огромна количина топлоте па су све ове реакције веома бурне!!!
Нпр.
2H2 + O2 → 2H2O
P4 + 5O2 → 2P2O5
– у оксидима, валенца кисеоника је увек (II), тако да формула оксида зависи од валенце другог елемента, која може бити од I-VII :
E2O, EO, E2O3, EO2, E2O5, EO3, E2O7
**Озон**
– кисеоник се у природи јавља и у облику троатомног молекула О3 који се зове озон – налази се у вишим слојевима атмосфере и гради ОЗОНСКИ ОМОТАЧ, који нас штити од УВ-зрачења – озон настаје после олујних пражњења
– О3 је АЛОТРОПСКА МОДИФИКАЦИЈА кисеоника
– АЛОТРОПСКЕ МОДИФИКАЦИЈЕ су различити облици једног истог елемента, који се разликују или по броју атома (нпр О2 и О3) или према њиховом распореду у простору (нпр. Код сумпора – радићемо касније)
*Примена:
1) у медицини – ваздух обогаћен кисеоником – за дисање (користе га и рониоци, космонаути…)
2) у процесима сагоревања – троше се огромне количине кисеоника
– зато треба чувати шуме, јер су оне наше зелено благо – од СО2 у присуству сунчеве светлости праве нам кисеоник у процесу фотосинтезе:
6СО2 + 6Н2О → С6Н12О6 + 6О2
**ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
Одговорити на питања из књиге на 19. страни.
2 – Водоник. Својства и примена.
Документ пеузмите ОВДЕ.