VIII разред – Музичка култураLeave a comment

СИМФОНИЈА У РОМАНТИЗМУ

СИМФОНИЈА У РОМАНТИЗМУ

____________________________
Симфонија је музички облик за симфонијски оркестар који се у класицизму састоји из четири дела – става. Ставови се међусобно разликују по темпу -смењују се брз и лагани темпо по распореду: брз-лаган-умерен-брз.
Код романтичара симфонија се слободније конципира – број ставова може бити од 2 до 5. Два става има Шубертова “Недовршена симфонија“, а пет ставова “Фантастична симфонија“ Хектора Берлиоза.
За развој симфоније значајну улогу има немачки композитор и диригент ФЕЛИКС МЕНДЕЛСОН (1809-1847) који је написао 5 симфонија.Једна од најпознатијих је “Италијанска симфонија“која описује његов боравак у тој земљи. Као диригент заслужан је за поново интересовање за Бахову музику,која би, да није било њега,заувек остала заборављена.Извођењем Бахове “Пасије по Матеју“ 1829.год почела је тзв.“Бахова ренесанса“- извођење, проучавање и уживање у Баховој музици које траје и у 21.веку.
Важну улогу у развоју симфонијске музике у романтизму имао је и немачки композитор, диригент и пијаниста ЈОХАНЕС БРАМС (1833-1897).Написао је четири симфоније,концерте,соло-песме,клавирске композиције.Посебно су популарне “Мађарске игре“- обраде фолклорних мелодија за клавир,које су касније оркестриране
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ:
Ф.Менделсон : “Италијанска симфонија“ 1 став
Ј.Брамс: “Мађарска игра бр 5“ – клавирска и верзија за оркестар
VIII разред – Музичка култураLeave a comment

РОМАНТИЧАРСКИ КОНЦЕРТ

РОМАНТИЧАРСКИ КОНЦЕРТ
Концерт је музички облик за соло-инструмент уз пратњу оркестра. То је облик који се састоји из три дела- става,који су међу собом контрастни по темпу : смењују се брз и лаган темпо (брз-лаган-брз).
У 19.веку концерт се развија у два правца:
1. класични тип концерта у коме су солисти и оркестар равноправни (концерти Шумана,Листа,Брамса)
2.виртуозни концерт где солиста има водећу улогу (Шопен,Паганини ). Николо Паганини је био један од најзначајнијих виртуоза на виолини свих времена.
Поједини композитори одступају од уобичајених правила,тако да солиста наступа од почетка до краја заједно са оркестром.
Франц Лист је био први музичар који је увео праксу солистичког концерта,где свира само један извођач.До тада је било уобичајено да на концертима наступа више извођача.
Лист је,као и многи пијанисти тог времена, имао обичај да ствара и изводи ПАРАФРАЗЕ.То су виртуозне клавирске композиције које представљају слободну прераду популарних оперских арија,тема из других музичких дела,народних песама и игара.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
Р.ШУМАН: Концерт за клавир и оркестар а-мол 1.став
Ф.Менделсон: Концерт за виолину и оркестар е-мол
1.став
Н.Паганини: Концерт за виолину и оркестар бр.2 (La Campanella)
(Феликс Менделсон: “Концерт за виолину и оркестар“).
VIII разред – Музичка култураLeave a comment

СОЛО-ПЕСМА У РОМАНТИЗМУ

СОЛО-ПЕСМА У РОМАНТИЗМУ
___________________________________
Соло песма је музички облик за један глас уз пратњу инструмента (најчешће клавир) или оркестар.
Соло песма може бити:
1.Строфична -када је иста мелодија за сваку строфу песме
2.Прокомпонована -када је за сваку строфу другачија мелодија,јер је музика психолошки тумач драмске радње
Најзначајнији композитор соло песама у раном романтизму био је ФРАНЦ ШУБЕРТ (1797-1828) аустријски композитор и пијаниста. Компоновао је 600 соло-песама на стихове познатих песника романтичара.
За живота није био признат као значајан композитор,био је познат малом кругу уметника у Бечу.Они су организовали тзв.“Шубертијаде“ вечери где су се изводиле његове комозиције и где су га његови пријатељи храбрили да настави да и даље компонује.
Композитор Феликс Менделсон, који је заслужан за поново интересовање за Бахову музику,(тзв.“Бахова ренесанса“)
свету је представио и Шубертову музику (о чему ћемо учити у наредним лекцијама) и сачувао је од заборава,тако да и ми данас можемо да у њој уживамо.
Слушање музике:
ФРАНЦ ШУБЕРТ:Соло песме “ВИЛИНСКИ КРАЉ“,“ПАСТРМКА“, “ЛИПА“

VIII разред – Музичка култураLeave a comment

КЛАВИРСКА МУЗИКА РОМАНТИЧАРА

Клавир у 19.веку постаје један од најпопуларнијих музичких инструмената.Био је подједнако популаран и у професионалним музичким круговима,а и у аматерском, кућном музицирању. Учење свирања на клавиру  било је саставни део васпитања младих људи.
Двојица композитора-виртуоза пресудно утичу на развој музике за клавир.То су ФРЕДЕРИК ШОПЕН И ФРАНЦ ЛИСТ.
ФРЕДЕРИК ШОПЕН (1810-1849) био је пољски композитор и пијаниста. У својој 21.години одлази у Париз и ту остаје до краја живота.У Паризу упознаје Франца Листа који му постаје пријатељ и који му помаже својим саветима, подршком и бројним познанствима са утицајним људима из уметничких кругова да оствари блиставу пијанистичку каријеру.
Шопена су звали “песник клавира“ јер је готово све своје композиције посветио овом инструменту.Шопен је био инспирисан пољским фолклором. Стилизовао је две пољске народне игре – МАЗУРКУ И ПОЛОНЕЗУ.То значи да се уз те игре не плеше,него се слушају на концертима.
МАЗУРКА је сеоска народна игра,умереног темпа,троделног облика, такт 3/4. ПОЛОНЕЗА је ар истократска игра, умереног темпа,свечаног карактера,троделног облика,која оживљава успомене на херојску прошлост Пољске.
ЕТИДЕ су композиције које служе за увежбавање неких техничких проблема у свирању. Шопен је усавршио етиде и оне постају виртуозни комади који се изводе концертно.
Једна од најпознатијих је “Револуционарна етида“ која је настала у тренутку Шопеновог пресељења у Париз, истовремено када је у Варшави подигнут устанак против руског освајања.Његова породица је остала у Пољској и млади Шопен је био веома забринут за њихову судбину.
ФРАНЦ ЛИСТ (1811-1886) био је мађарски композитор и пијаниста,диригент, музички писац,педагог.Звали су га “чудо од детета“ јер је прве јавне концерте одржао са 9 година. Био је миљеник публике, наступао је у аристократским салонима широм Европе. На његово стваралаштво од пресудног значаја имао је концерт највећег виолинисте тог  времена,виртуоза НИКОЛО ПАГАНИНИЈА (1782-1840) кога су због технички изузетног свирања звали “ђавољи виолиниста“. Импресиониран Паганинијевим свирањем, Лист одлучује да такво умеће достигне на свом инструменту-клавиру.Тако су настале Листове етиде.
Лист је био инспирисан мађарским фолклором- тако настају његове чувене “Мађарске рапсодије“.
Поменућемо још једног композитора који је заслужан за развој клавирске музике-нарочито клавирске минијатуре.РОБЕРТ ШУМАН (1810-1856) био је немачки композитор,филозоф,књижевник.Због повреде прста у детињству морао је да одустане од пијанистичке каријере, Његова супруга КЛАРА ШУМАН била је одличан пијаниста и она је широм Европе на концертима свирала његове клавирске композиције.
Најпознатија дела: “Карневал“,“Дечије сцене“,“Шумски призори“,“Албум за омладину“.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ:
Ф.Шопен: “Револуционарна етида“
Ф.Шопен: “Полонеза Ас-дур“
Ф.Лист : “Мађарска рапсодија бр.2“
Р.Шуман: “Сањарење“
VIII разред – Музичка култураLeave a comment

МУЗИКА РОМАНТИЗМА

Романтизам у музици траје од 1790.до 1910.године.То је доба великих друштвених промена,револуција, јачања грађанског сталежа и формирање свести о грађанском друштву.Граде се концертне и оперске дворане,концерти постају јавни и на њима може да присуствује  свако ко купи улазницу.
Најважнија одлика стваралаштва у романтизму је изражавање најразноврснијих осећања -љубав,страх,чежња,патриотизам у којима преовладава композиторова лична фантазија.
Програмска музика је у првом плану.То је врста инструменталне музике где се из самог наслова музичког дела може видети шта је композитору била инспирација (нпр.књижевно дело,историјски догађај, легенде,слике и сл).
МУЗИЧКИ ОБЛИЦИ РОМАНТИЗМА:
1.клавирска минијатура (кратка композиција за клавир)
2.соло-песма (композиција за соло-глас уз пратњу инструмента,најчешће клавир, или оркестра)
3.соната, концерт,симфонија -слободнији мелодија,ритам и хармонија у односу на класицизам
4.симфонијска поема – програмска композиција за симфонијски оркестар у једном ставу
5.опера
6.балет
7.појава националних школа -буђење националне свести нарочито у словенским земљама доводи до интересовања  за народну традицију,језик,легенде,обичаје.Компонује се на свом, народном језику (Русија,Чешка ).
Клавир је омиљени инструмент романтичара.Усавршавање музичких инструмената,нарочито дувачких,обележило је развој симфонијског оркестра који је постао знатно бројнији (дрвени и лимени дувачки инструменти,удараљке).
ПРЕПИСАТИ У СВЕСКУ И НАУЧИТИ
УЧЕНИЦИ ЋЕ БИТИ ОБАВЕШТЕНИ КАДА И ПО КОМ РАСПОРЕДУ ОДГОВАРАЈУ ГРАДИВО У ШКОЛИ
VIII разред – Музичка култураLeave a comment

Обнављање ренесанса-барок-класицизам

БНАВЉАЊЕ – ИСТОРИЈСКО СТИЛСКИ ПЕРИОДИ

РЕНЕСАНСА – БАРОК -КЛАСИЦИЗАМ
ЗАДАТАК-УПИСАТИ У СВЕСКУ И ОБНОВИТИ
РЕНЕСАНСА
____________
1.14-16.ВЕК
2.ОБЛИЦИ СВЕТОВНЕ МУЗИКЕ: МАДРИГАЛ И ШАНСОНА
ОБЛИЦИ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ: МИСА И МОТЕТ
3.НАЈПОЗНАТИЈИ КОМПОЗИТОРИ:
ОРЛАНДО ДИ ЛАСО
ЂОВАНИ ПЈЕРЛУИЂИ ДА ПАЛЕСТРИНА
БАРОК
_______________
1.17 И ПРВА ПОЛОВИНА 18.ВЕКА
2.ПРЕОВЛАДАВА ПОЛИФОНИЈА
3.ОБЛИЦИ СВЕТОВНЕ МУЗИКЕ:
ПРЕЛУДИЈУМ,ТОКАТА,ФУГА,СВИТА,СВЕТОВНА КАНТАТА,ОПЕРА,БАРОКНИ КОНЦЕРТ
ОБЛИЦИ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ
МИСА,ПАСИЈА,ДУХОВНА КАНТАТА,ОРАТОРИЈУМ
4.ПРВА ОПЕРА-  У ФИРЕНЦИ -ЈАКОПО ПЕРИ: “ДАФНЕ“ (ТЕМЕ ИЗ АНТИЧКЕ МИТОЛОГИЈЕ)
5.ПРВО ПОЗОРИШТЕ 1637.У ВЕНЕЦИЈИ
6.НАЈЗНАЧАЈНИЈИ КОМПОЗИТОРИ
ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ
ГЕОРГ ФРИДРИХ ХЕНДЛ
АНТОНИО ВИВАЛДИ
КЛАСИЦИЗАМ
_____________
1.ДРУГА ПОЛОВИНА 18.ВЕКА
2.СОНАТНИ ОБЛИК И СОНАТНИ ЦИКЛУС – СИМЕТРИЈА И РЕД
3.ОБЛИЦИ :СОНАТА,КОНЦЕРТ,СИМФОНИЈА,ГУДАЧКИ КВАРТЕТ,ОПЕРА
4.КОМПОЗИТОРИ- БЕЧКИ КЛАСИЧАРИ
ЈОЗЕФ ХАЈДН
ВОЛФГАНГ АМАДЕУС МОЦАРТ
ЛУДВИГ ВАН БЕТОВЕН
ЗАДАТАК-СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
1.АНТОНИО ВИВАЛДИ:“ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА“
2.ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ: “БРАДЕНБУРШКИ КОНЦЕРТ“ БР 3
3.ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ: ТОКАТА И ФУГА д-мол
4.ГЕОРГ ФРИДРИХ ХЕНДЛ: “АЛЕЛУЈА“(ИЗ ОРАТОРИЈУМА “МЕСИЈА“
“МУЗИКА НА ВОДИ“ И “МУЗИКА ЗА ВАТРОМЕТ“
5.ЈОЗЕФ ХАЈДН: “СИМФОНИЈА РАСТАНКА“
6.В.А.МОЦАРТ: СИМФОНИЈА БР 40 1.СТАВ
“МАЛА НОЋНА МУЗИКА“,
7.ЛУДВИГ ВАН БЕТОВЕН: 5 СИМФОНИЈА 1 СТАВ
9.СИМФОНИЈА 4 СТАВ “ОДА РАДОСТИ“