НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ПРЕДСТАВНИЦИ ЕПОХЕ БАРОКА

АНТОНИО ВИВАЛДИ (1675-1741) био је чувени италијански композитор,виолиниста и диригент. Сматра се творцем виолинског концерта,јер је написао чак 220 концерата за виолину и оркестар.

Концерт је композиција за соло-инструмент уз пратњу оркестра,који је састављен из три дела -става, који се разликују по темпу- брз-лаган-брз.
Најпознатије и најизвођенија дела Антониа Вивалдија су “Четири годишња доба“ , четири концерта за виолину и гудачки оркестар, који музиком сликају сезонска догађања у пролеће (цвркут птица, жубор воде,олуја,песма цвећа ), лето, јесен (лов) и зима (клизање на леду). То је пример барокне програмске музике, што значи да из самог наслова дела можемо сазнати, шта је композитору била инспирација.
Концерти су технички веома захтевни, јер је и сам Вивалди био виртуозна виолини и он их је први пред публиком изводио
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
АНТОНИО ВИВАЛДИ: “ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА“

ВОКАЛНО-ИНСТРУМЕНТАЛНИ ОБЛИЦИ БАРОКНЕ МУЗИКЕ

ВОКАЛНО-ИНСТРУМЕНТАЛНИ ОБЛИЦИ БАРОКНЕ МУЗИКЕ- ПАСИЈА,КАНТАТА И ОРАТОРИЈУМ

_________________________________________________________
ПАСИЈА је вокално-инструментално дело за солисте,хор и оркестар са текстом о Христовом страдању.
КАНТАТА је вокално-инструментално дело које може бити и духовног и световног карактера и састављено је од више делова – ставова.Јохан Себастијан Бах је компоновао око 300 кантата (и световних и духовних) од којих је 200 сачувано.
ОРАТОРИЈУМ је вокално -инструментално део за солисте,хор и оркестар, епског карактера која се састоји од више делова -ставова.компонована на теме из Библије.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
Ј.С.Бах : “Кантата о селу“, “Кантата о кафи“
Ј.С.Бах: “Пасија по Матеју“ (одломак)

ИНСТРУМЕНТАЛНИ МУЗИЧКИ ОБЛИЦИ БАРОКА

ИНСТРУМЕНТАЛНИ МУЗИЧКИ ОБЛИЦИ БАРОКА
Први оркестри су почели да се формирају у 17.веку. Барокни оркестар се постепено формирао током 17. и 18. века и био је састављен од већег броја гудачких инструмената и чембала.Појава дувачких инструмента је варирала према жељама композитора или према тренутним могућностима састава оркестра. Музика коју ствара неколико солистичких инструмената пред мањим бројем слушалаца назива се камерна (-од италијанске речи camera=  соба)
Најзначајнији облици барокне инструменталне музике су:
СВИТА, КОНЦЕРТ И ФУГА
СВИТА(француски -след или низ) је инструментална композиција, састављена од неколико ставова,који представљају стилизоване игре из Француске,Енглеске,Италије,Шпаније,Немачке.
Ставови су контрастни по темпу -смењују се брзе и лагане игре.Писане су за соло-инструменте, камерне саставе,оркестар.
БАРОКНИ КОНЦЕРТ (од италијанске речи concertare=  такмичити се ) је музички облик за један или више солистичких инструмената уз пратњу оркестра. Барокни концерт се јавља у две варијанте : кончерто гросо и соло концерт.
КОНЧЕРТО ГРОСО  је музички облик за 2 до 4 солистичка инструмента и оркестар. СОЛО КОНЦЕРТ је музички облик за један инструмент и оркестар,најчешће гудачки.
ФУГА ( латински fugere=  бежати) је полифона композиција, израђена на принципу имитације.Код фуге је карактеристична кратка тема која се наизменично јавља у свим гласовима, тако да се ствара утисак да гласови беже један од других. Ретко се јавља као самостални музички облик – претходи јој токата или прелудијум.
погледати на интернету English Baroque Festival Part VIII

ВОКАЛНО-ИНСТРУМЕНТАЛНИ ОБЛИЦИ БАРОКНЕ МУЗИКЕ

ВОКАЛНО -ИНСТРУМЕНТАЛНИ ОБЛИЦИ БАРОКНЕ МУЗИКЕ

По узору на оперу неки вокално-инструментални облици духовне музике ренесансе добили су инструменталну пратњу и постали вокално-инструментална дела са солистима и хоровима које прати оркестар – миса, али су настали и нови:
ПАСИЈА,КАНТАТА И ОРАТОРИЈУМ.Од опере се разликују по томе што се не изводе на сцени већ у цркви или концертно и што је драмска радња преузета из Библије.
ПАСИЈА је вокално-инструментално дело за солисте,хор и оркестар , са текстом о Христовом страдању (пасија значи мука,страдање)
КАНТАТА (од италијанске речи cantare- певати) је вокално-инструментално дело за солисте хор и оркестар на поетски текст лирског карактера.Кантата може бити духовна и световна
ОРАТОРИЈУМ је вокално инструментално дело за солисте хор и оркестар,епско-драмског карактера
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
Јохан Себастијан Бах: “Ќантата о селу“ (одломак)
Јохан Себастијан Бах : “Кантата о кафи“ (одломак)
Јохан Себастијан Бах: “Пасија по Матеју“ (одломак)
Георг Фридрих Хендл : “Ораторијум Месија“ (“Алилуја“)

МУЗИКА БАРОКА- ПУТ СТВАРАЊА ОПЕРЕ

Опера је једно од најсложенијих музичких дела.Настала је у бароку,али је остала популарна музичка форма до данас.
Опера је вокално-инструментално дело намењено извођењу у позоришту.Иако музика има главну улогу, опера није искључиво музичко дело. У њој је сједињено неколико уметности: књижевност,музика,глума, балет, ликовна уметност.
У стварању опере учествује велики број људи:
1.песник или књижевник  ЛИБРЕТИСТА пише драмски текст за оперу прилагођен певањем који се зове ЛИБРЕТО
2.КОМПОЗИТОР пише музику на тај текст
3.КОРЕОГРАФ смишља покрете за играчке делове
4.ликовни уметници СЦЕНОГРАФ и КОСТИМОГРАФ праве нацрте за изглед сцене-декор односно костиме који треба да дочарају време и место дешавања радње
5.ДИРИГЕНТ управља извођењем опере, води рачуна о музичко интерпретацији
6.РЕДИТЕЉ у договору са диригентом задужен је за глумуи сценско кретање певача-глумца
7.ШАПТАЧ (СУФЛЕР) налази се у простору  на сцени леђима окренут публици, помаже певачима-глумцима ако забораве део текста
8.ИНСПИЦИЈЕНТ – задужен је за дешавања иза сцене
9.Прво извођење се зове ПРЕМИЈЕРА , а свако следеће РЕПРИЗА
Опера је подељена на ЧИНОВЕ, а они се састоје од СЦЕНА (ПРИЗОРА).
У музичком смислу  уводна музика за оперу (која је искључиво инструментална) зове се УВЕРТИРА.
РЕЧИТАТИВ је део опере у коме је текст у првом плану (певани говор или музичка декламација).
АРИЈА је део опере у коме је мелодија у првом плану.
У бароку су најзаступљеније две врсте опера:
Опера сериа (опера озбиљног садржаја) и Комична опера (opera buffa)
Развија се оперски стил БЕЛКАНТО- лепо певање,где лепота гласа и вокална техника долазе у први план.

МУЗИКА БАРОКА- РАЂАЊЕ ОПЕРЕ

Опера је вокално-инструментално музичко-сценско дело у коме се драмска радња приказује певањем и глумом уз пратњом оркестра.Опера је настала крајем 16.века у Фиренци.У кући богатих племића,заштитника уметности,сакупљало се друштво музичара и књижевника који су,заинтересовани за античку уметност,желели да обнове грчку трагедију.Они су претпостављали да су стари Грци трагедију изводили неком врсте певане декламације.Тако је група уметности под називом Фирентинска камерата (фирентинско друштво) нису обновили грчку трагедију али су створили нов музички облик – оперу.
Прву оперу је компоновао Јакопо Пери и звала се “Дафне“.Текстови за оперу су били засновани на митолошким легендама.
Најзначајнији композитор 17.века био је КЛАУДИО МОНТЕВЕРДИ (1567-1643).Његова опера “Орфеј“ изведена је у Мантови 1607.године непосредно после извођења фирентинских опера.Либрето је заснован на трагичној легенди о Орфеју и Еуридици.Већ овом опером Монтеверди премашује своје претходнике- користи поред речитатива (певаног говора или музичке декламације) дуете и терцете солиста,хорове и ,за оно време,бројан оркестар.
Монтеверди је,према сачуваним подацима,написао 18 опера.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
КЛАУДИО МОНТЕВЕРДИ::  “АРИЈАДНА“(петогласни мадригал на основу  арије из опере)

Музика барока

Барок у музици је трајао од почетка 17. до половине 18.века.То је период јачања феудалног двора, али и католичке цркве.То је време претеране раскоши којом ће доказати своју моћ двор и црква.Краљевске и аристократске куће запошљавале су композиторе и имале су своје сопствене оркестре.
Извођење опера је било једна од најпопуларнијих забава.Опере су се прво изводиле у кућама племића,а затим и у јавним позориштима.
Прво позориште је отворено у Венецији 1637.године.
Црква је морала да иде у корак с временом.По узору на оперу неки вокални облици духовне музике ренесансе добили су инструменталну пратњу и постали вокално-инструментални музички облици са солистима и хором које прати оркестар(миса) али настају и нови: кантата, пасија и ораторијум.
У 17 веку је био интензиван развој музичких инструмената што је отворило нове могућности за стварање самосталних композиција, писаних наменски за одређене инструменте (токата,прелуијум,фуга).
Битна одлика барока је МОНОДИЈА -једногласно певање уз инструменталну пратњу,без које стварање опере не би било могуће.
Основа музике постају ДУР и МОЛ који од 17.века замењују средњевековни и ренесансни тонски систем.
Око 1700.године појављује се КАДЕНЦА- веза акорада и тонова у мелодији којом се, према утврђеним правилима завршава композиција или њен део
(главни ступњеви I-IV -V).
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ:
Ј.С.БАХ: “БАДИНЕРИ“
К.В.ГЛУК: “ОРФЕЈ И ЕУРИДИКА
Ж.Ф.РАМО: “ТАМБУРИН“
ПРЕПИСАТИ У СВЕСКУ