Наслеђивање пола и наследне болести код људи

– Наслеђивање пола и наследне болести код људи

У мејози код мушкараца настају сперматозоиди са X ili Y хромозомом, а код жена јајне ћелије са X хромозомом. Јајну ћелију ће оплодити сперматозоид или са X хромозомом и тада се рађа дете женског пола или сперматозоид са Y полним хромозомом и тада се рађа дете мушког пола. Наследне болести које зависе само од гена су срасли прсти, шестопрстост, патуњаст раст, кратки прсти итд. Болест која поред гена зависи и од начина живота је нпр. неки облик дијабетеса. Наследне болести које се наслеђују преко полних хромозома су хемофилија ( немогућност згрушавања крви ) и далтонизам ( неразликовање боја ), од ових болести чешће обољевају мужкарци. Наследни поремећај који настају због промене броја хромозома зову се синдроми нпр. Даунов синдром ( косе очи, мали нос, мала уста, шаке са кратким прстима, успорен развој моторичких вештина и говора, умна заосталост, срчани проблеми, често живе краће од здравих особа… ).

Постоје једнополни и двополни организми ( хермафродити, нпр. пуж ).

Једнополне јединке имају многе предносту у односу на хермафродите – већа варијабилност и генетичка разноврсност што доводи до бољег прилагођавања јединки.

 

Домаћи задатак: одговорити на питања од 7. до 13. на 30. страни.

6. разред – 6/4

– Удруживање ћелија у колоније

Једноћелијски организми исте врсте се удружују у колоније. У њима је извршена подела активности: неке ћелије учествују у размножавању, неке у исхрани, а неке у кретању. Волвокс је колонија једноћелијских зелених алги облика лопте, пречника 2 до 3 милиметара. Колонија има 500 до 50 000 јединки. Неки научници тврде да је овај колонијални облик претходница вишећелијских организама

Домаћи задатак: питања са 27. стране.

 

– Вишећелијски организми
Грађени су од великог броја ћелија са једром и припадају домену еукариота. У вишећелијске организме спадају: вишећелијске алге и гљиве, биљке, животиње и човек. Ћелије су код ових организама удружене у ткива и органе, а код животиња и системе органа и специјализоване су за обављање различитих улога.

Домаћи задатак: питања 29. стране.

Исхрана

– Исхрана

Свим живим бићима за животне активности је потребна енергија коју добијају из хране.

Исхрана људи: храна коју човек унесе садржи шећере, масти, беланчевине, витамине, минерале итд. У телу се храна разлаже у органима за варење. Систем органа за варење чине: уста, ждрело, једњак, желудац, јетра, гуштерача, танко црево и дебело црево са аналним отвором. Сварени састојци хране прелазе у крв – енергетске и градивне супстанце.

Исхрана живих бића може бити:

1) аутотрофна – када сама себи стварају храну и то су аутотрофни организми – биљке, алге и неке бактрије.

2) хетеротрофна – када се узима готова храна и то су хетеротрофни организми – већина бактерија, гљиве, животиње и људи.

3) миксотрофна – када сами себи стварају храну и када користе готову храну и то су зелена еуглена и биљка месождерка.

Жива бића која сама производе храну су произвођачи, она која користе готову храну су потрошачи, а она која разлажу угинуле организме су разлагачи.

Према врсти хране жива бића се деле на биљоједе, месоједе, и сваштоједе.

Код биљака се процес стварања хране у листовима уз ослобађање кисеоника у присуству светлости назива фотосинтеза.

 

Домаћи задатак: урадити вежбање на 41. страни и питања на 44. страни.