Клавир у 19.веку постаје један од најпопуларнијих музичких инструмената.Био је подједнако популаран и у професионалним музичким круговима,а и у аматерском, кућном музицирању. Учење свирања на клавиру  било је саставни део васпитања младих људи.
Двојица композитора-виртуоза пресудно утичу на развој музике за клавир.То су ФРЕДЕРИК ШОПЕН И ФРАНЦ ЛИСТ.
ФРЕДЕРИК ШОПЕН (1810-1849) био је пољски композитор и пијаниста. У својој 21.години одлази у Париз и ту остаје до краја живота.У Паризу упознаје Франца Листа који му постаје пријатељ и који му помаже својим саветима, подршком и бројним познанствима са утицајним људима из уметничких кругова да оствари блиставу пијанистичку каријеру.
Шопена су звали “песник клавира“ јер је готово све своје композиције посветио овом инструменту.Шопен је био инспирисан пољским фолклором. Стилизовао је две пољске народне игре – МАЗУРКУ И ПОЛОНЕЗУ.То значи да се уз те игре не плеше,него се слушају на концертима.
МАЗУРКА је сеоска народна игра,умереног темпа,троделног облика, такт 3/4. ПОЛОНЕЗА је ар истократска игра, умереног темпа,свечаног карактера,троделног облика,која оживљава успомене на херојску прошлост Пољске.
ЕТИДЕ су композиције које служе за увежбавање неких техничких проблема у свирању. Шопен је усавршио етиде и оне постају виртуозни комади који се изводе концертно.
Једна од најпознатијих је “Револуционарна етида“ која је настала у тренутку Шопеновог пресељења у Париз, истовремено када је у Варшави подигнут устанак против руског освајања.Његова породица је остала у Пољској и млади Шопен је био веома забринут за њихову судбину.
ФРАНЦ ЛИСТ (1811-1886) био је мађарски композитор и пијаниста,диригент, музички писац,педагог.Звали су га “чудо од детета“ јер је прве јавне концерте одржао са 9 година. Био је миљеник публике, наступао је у аристократским салонима широм Европе. На његово стваралаштво од пресудног значаја имао је концерт највећег виолинисте тог  времена,виртуоза НИКОЛО ПАГАНИНИЈА (1782-1840) кога су због технички изузетног свирања звали “ђавољи виолиниста“. Импресиониран Паганинијевим свирањем, Лист одлучује да такво умеће достигне на свом инструменту-клавиру.Тако су настале Листове етиде.
Лист је био инспирисан мађарским фолклором- тако настају његове чувене “Мађарске рапсодије“.
Поменућемо још једног композитора који је заслужан за развој клавирске музике-нарочито клавирске минијатуре.РОБЕРТ ШУМАН (1810-1856) био је немачки композитор,филозоф,књижевник.Због повреде прста у детињству морао је да одустане од пијанистичке каријере, Његова супруга КЛАРА ШУМАН била је одличан пијаниста и она је широм Европе на концертима свирала његове клавирске композиције.
Најпознатија дела: “Карневал“,“Дечије сцене“,“Шумски призори“,“Албум за омладину“.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ:
Ф.Шопен: “Револуционарна етида“
Ф.Шопен: “Полонеза Ас-дур“
Ф.Лист : “Мађарска рапсодија бр.2“
Р.Шуман: “Сањарење“
Author

Zola

Leave a Comment

Your email address will not be published. Marked fields are required.