Падом Западног римског царства,стварањем нових држава и ширењем хришћанства,западноевропска црквена музика почела је да поприма локалне утицаје крајева у којима се развијала.Ту разноликост певања Католичка црква,са седиштем у Риму, видела је као опасност за духовно јединство цркве.Зато  је папа Гргур  Велики (римски папа од 590.до 605.године) одабрао и утврдио мелодије које  ће се певати у току целе црквене године на целој територији западноевропског богослужења.По њему су средњевековне црквене песме назване ГРЕГОРИЈАНСКИ КОРАЛ. То је било једногласно певање,без инструменталне пратње.Текстови су узети из Библије,на латинском језику.
Грегоријански корал је могао да се пева на три начина:
1свештеник пева сам-соло
2.наизменично певају свештеник и хор – РЕСПОНЗОРИЈАЛНО ПЕВАЊЕ
3.певају два хора наизменично -АНТИФОНО ПЕВАЊЕ
Музика је била једногласна и вокална до 9.века.Да би песме постале лепше постепено се додају други,па трећи и четврти глас.Од 9.века оргуље постају део црквеног обреда и музика постаје вишегласна вокално-инструментална.
У 13.веку настаје омиљен облик полифоног вишегласја-КАНОН где сви гласови певају исту мелодију,али почињу у различито време.
У 14.веку се појављује вишегласна хорска МИСА.
Покушаје бележења музике налазимо још у Античкој Грчкој.У средњем веку се дуго музика учила усменим путем.Први знаци који су се појавили у средњем веку су цртице изнад слова.Оне су одређивале смер кретања мелодије и биле су више подсетник ономе који је већ знао песму.У 11.веку се појавила прва линија,а затим се број линија линијског система  постепено повећавао ( данашњих 5 линија линијског система су установљене тек у 17.веку).
Author

Zola

Leave a Comment

Your email address will not be published. Marked fields are required.